Ознаке
Dvotomna studija „Tito i heroji“, slovenačkog akademika Jože Pirjevca, u izdanju „Lagune“, nastala je na osnovu višedecenijskog istraživanja dosad neotvorenih arhiva iz nekoliko država.
Priča o maršalovom životu istovremeno iritira i fascinira čitaoca. Autor otvara dilemu da li je Tito bio heroj ili zločinac koji se bez milosti obračunavao sa neprijateljima.
Prijevac je doputovao u Beograd da bi predstavio svoju knjigu, a, na početku razgovora za „Novosti“, kaže da Tita nikad nije upoznao.
– Ipak, smatrao sam da mogu o njemu reći nešto novo, jer sam proučavao arhive koji dosad nisu bili istraženi. Počeo sam 1979, čim je postala dostupna arhivska građa u Londonu i Vašingtonu iz 1948. Pomislio sam da bi trebalo da vidim šta ima o konfliktu Tita i Staljina. Prvi sam video ta dokumenta i na osnovu njih sam napisao knjigu. Od tada se bavim samo Jugoslavijom i Titom.
* Zbog čega Tito, mnogo godina posle njegove smrti, izaziva toliko zanimanje?
– Bio je najmarkantniji vladar Južnih Slovena u proteklom veku. Ličnost koju, sa pozitivnim i negativnim osobinama, nije moguće zaboraviti.
* U knjizi navodite da je Draža Mihailović bio Titova slabost. Jednom je, kako ste napisali, čak izjavio da bi Mihailović sigurno bio na njihovoj strani samo da nije bio za to da se vrate Karađorđevići.
– Tito je gajio veliku naklonost prema Mihailoviću. Ali, oni nisu mogli sarađivati. Ciljevi su im bili različiti. Tito je želeo revoluciju, Mihailović da vrati kralja Petra natrag na vlast. To su bile potpuno različite ideologije. Mihailović je mislio da je Tito bio Rus i verovatno ga zbog toga, kad je imao priliku, nije ubio. Zanimljivo je da su jednom prilikom, čak, spavali u istoj sobi. Celu noć su razgovarali, ali razlike u ideologiji su bile toliko velike, pa nije mogao da se stvori teren za saradnju.
* Kako se Tito obračunavao sa neprijateljima?
– Posle rata obračunavao se krvavo. Bez dvoumljenja kažem da je ubistva do kojih je došlo 1945. naredio Tito. On je glavni krivac. Tito je bio pastir, a svaki pastir je i kasapin. Ne možete biti jedno, a da niste drugo. Znao je biti surov. Ipak, posle spora sa Staljinom shvatio je da nema smisla fizički likvidirati protivnike. Bolje ih je zatvoriti, penzionisati i na taj način odstraniti. To se dogodilo sa Milovanom Đilasom, Aleksandrom Rankovićem… Jedini koji je preživeo bio je Edvard Kardelj, mada se njih dvojica nisu voleli. Bilo je mnogo konfliktnih situacija među njima.
* U knjizi gotovo i da ne spominjete Goli otok. Zašto ste preskočili ovu veliku temu?
– Šta možeš kazati o Golom otoku?! Da bi se prikazale sve tragedije koje su se tamo desile potrebno je napisati novu knjigu. Pomenuo sam kakav je užas bio Goli otok i kakav je režim tamo vladao. To je za mene bilo dosta.
* Da li je Jugoslavija bila veštačka tvorevina?
– Jeste. Naše stvarnosti su bile veoma različite. Naši intelektualci i političari bili su u iluziji da se može ostvariti jedna država samo na osnovu istog jezika. Ali, to nije dovoljno. Postoje istorijske, religiozne i civilizacijske razlike. One su toliko velike da je bilo nemoguće staviti jugoslovenske narode u isti koš. Jugoslaviju je bilo moguće držati skupa samo čeličnom rukom. To je znao Aleksandar Karađorđević. To je činio i Tito. Kad čelične ruke više nije bilo – Jugoslavija se raspala. A Tito jeste bio Jugosloven. I dobro je znao da bez Srbije nema Jugoslavije. Nije slučajno želeo da bude sahranjen u Beogradu. Dugo je razmišljao da li da ga sahrane u Kumrovcu, na Sutjesci… Onda je rekao da je najbolje da to bude Beograd, jer je on lep i srećan grad.
Umeo je da zgrabi priliku
– Tito je bio kompleksna ličnost. Čovek skromnog obrazovanja. Bez škole, bez velikih perspektiva u životu. Da nije bilo revolucije i komunizma, on bi bio bravar. Ali, imao je sreću da je umeo da zgrabi priliku i da se izdvoji kao proleter. Zanimljivo je da lideri komunističkih partija u drugim zemljama nisu bili kao on. Svi su bili školovani, više ili manje. Tito je bio proleter i znao je to dobro da unovči. Na tome je napravio karijeru. Biti proleter nije bilo dovoljno, Tito je bio inteligentan i ambiciozan. Plenio je svojim šarmom. Imao je i veliku sreću, a u životu bez sreće nema ničega. On je tridesetih godina, kad je u Moskvi bilo mnogo opasno – preživeo. Tri-četiri puta je bio meta za likvidaciju. Ali to se nije desilo. Sreća.
– Titov odlazak iz Beograda u partizane bio je veoma dramatičan. On i njegovi drugovi iskočili su iz voza negde kod Užica, pravo pred gostionicu punu pijanih četnika. Malo je falilo da ga četnici streljaju. Pustili su ga kada im je rekao da bi trebalo da se vidi sa Dražom da se nešto dogovore. Kada je stigao do partizana, i oni su hteli da ga ubiju. Pomislili su da je strani agent, jer je bio dobro obučen i imao je nemački pasoš.
(Novosti)
Čelična ruka maršala: Tito je znao da bez Srbije nema Jugoslavije.
МЕЂУПРОСТОР 