Ознаке

Ако је дошло страшно доба, ако ће и пензије да смањују, зашто најпре не укину службене аутомобиле?

Није то демагогија, то је политика. То је разлика између поклича: „За мном, браћо” и „Напред, браћо!” Ако већ откидају народу од уста, зашто не откину прво себи?

За то је потребна само једна уредба владе – ево, оваква, на пример. Наслов: Уредба. Текст: „Влада Србије налаже свим државним органима и организацијма да у року од 15 дана расходују сва службена возила. У Републици Србији ће остати 5 (словима, пет) службених возила, која ће имати на располагању премијер и четири министра, чије ће име влада накнадно објавити.” Ово последње је чист популизам, служи само за то да народ нагађа ко ће ући у плеј оф за службени ауто, а пошто сви знају да броје до пет, тимe ће игра бити занимљивија. Но, да завршим Уредбу. Иза текста би ишао потпис, па онда оно „у Београду”, па нови ред, па „датум” – и готово. Нема више службених аутомобила.

Да подсетим – премијер је то сам најавио. И ништа. Најпре је рекао да размишља о томе да се потпуно укине коришћење службених возила: „Имаш добру плату, седи у своје возило и дођи на посао” (Недељник, 10. октобaр 2013. године). Да би нам девет месеци касније (14. јули 2014) саопштио да овде ,,нису постигнути озбиљни резултати” и да је просто невероватно „колико и његових страначких колега и других није разумело потребу да се предузимају тешке мере”. Добро, разумем. Само, ако влада није спремна на тешке мере, зашто ми да будемо спремни?

Тачно је да се продајом службених аутомобила неће уштедети ни делић потребне суме новца, али није у томе ствар, не сме се то тако гледати. То је логика шефа рачуноводства, а не логика државника. Логика државника је да не допусти да намете плаћају грађани, а да чува функционерски возни парк као зеницу ока свог. Јер, стварно, зар да пензионери плаћају службени ауто гувернерки НБС, са платом од пет хиљада евра? Или директору „Србијагаса”, легендарном Бајатовићу, са месечном апанажом од 19.000 евра, већом, дакле, него што пола Србије заради за цео живот?

Него, да пређемо на то рачуноводство, од тога се живи. Укратко, превелики су нам расходи – морамо их сећи. Минус у овој години је 2,7 милијарди евра, а одрживи дефицит, дакле, онај који не води у банкрот, мањи је од једне милијарде. И довде се сви слажу и Фискални савет и премијер – остали немају своје мишљење, па их прескачем. Значи, сечемо 1,7 милијарди евра! У ствари, још je горе – морамо да скрешемо пуне две милијарде (дакле, још триста милиона евра), јер ће у наредним годинама расходи за камате расти, а велика је вероватноћа да ће искрснути и неки додатни издаци. И ту се сви слажу. То мора да се уради.

Фискални савет каже – има више начина. Најбезболније је линеарно смањити плате и пензије за 15 одсто, ту штедимо 800 милиона евра, а остатак од 1,2 милијарде штедимо довођењем у ред јавних предузећа, сузбијањем сиве економије, рационализацијом запослености у јавном сектору и другим структурним реформама.

Али премијер Вучић каже – неее, не дам да се пензионерима и радницима узме осамсто милиона, узећу им четиристо, поштедећу милион пензионера! Фискални савет одговара – може и тако, али онда мораш да подигнеш ПДВ (горњу стопу са 20 на 22, а доњу са 10 на 11 или 12 одсто). Само, то није паметно, јер ће ти сви побећи у сиву зону, па опет ништа ниси урадио. А борба против сиве економије треба да донесе уштеду од 300 милиона до 350 милиона – од кога те паре да узмемо?

Из авиона се види – нема одакле! Као што се лепо види и то да ће све муке које нам предстоје завршити неуспехом. Али ту није крај – онда ће нам идуће године узети дупло више само да постигну исти циљ пред којим сада затварају очи.

Да будемо начисто овако постављене мере неће оздравити српске финансије. Њихов ефекат ће бити исти као што је био ефекат солидарног пореза – одложиће банкрот за извесно време. А после ће морати да ураде баш то што Фискални савет каже. Просто ми се намеће аналогија са човеком који је много волео свог пса, па му се срце цепало што мора да му одсече реп. Из превелике љубави, реп му није исекао одмах, цео, него га је сецкао сваког месеца по сантиметар.

Никоме не треба премијер мека срца (нити хирург, далеко било), већ онај са сигурном руком, који ће најпре да укине сва службена возила. Нема пара, и тачка. Онај који ће, истовремено, да распише конкурс за директоре јавих предузећа, који ће из свог џепа да плаћају минус који направе. Уз то, да влада распише конкурс за гувернера Народне банке, али прави конкурс, на пример, као онај у Великој Британији, где су могли да се јаве стручњаци из целог света, па добише Енглези гувернера – Канађанина.

А народ кад види – одлете Бајатовић, одлете Јоргованка, одлетеше лимузине… добиће први јасан сигнал да је догорело до ноктију.

Овако вам не верујемо. Ни рачуноводствено – ни државнички.

Даница Поповић
објављено:Политика :  24.09.2014.
Advertisements