Ознаке

20.  двориште лукића. мишљеновац.звижд. ускрс, 2013. - 131 одабрана фотографија (фотодокументација заветина)

21. двориште лукића. мишљеновац.звижд. ускрс, 2013. – 131 одабрана фотографија (фотодокументација заветина)

1
Бездана уметност?Да ли у нашој култури и литератури има правих одговора на ово питање? Тај израз «бездана уметност» први је употребио код нас један песник, средином 20. века, пишући о уметности јапанског дрвореза, као зналац и есејист… Било је то пред сам крај живота тога песника, узгред буди речено, који се у најбољим својим песничким остварењима нагињао над бездане уметности.
Други један мислилац пишући о круговима, вели: «Око је први круг, а хоризонт, коме оно даје облик, други.Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света…»
Емерсон, јер о томе мислиоцу је реч, одгонетајући загонетку многоструког значења пра-лика круга тражио је и доказао другу аналогију:»да се сваки рад да надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамо истину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина».
Бездану уметност бисмо могли описати тако некако. Као дубину, испод које се отвара још већа дубина.
Песник, или уопштено уметник, зна да је ново племство у гајевима, у дубравама, у грмљу и жбуњу, у клисурама и вировима, а не у великим кућама богаташа и у ратовању. Бездана уметност се даје уметнику који истрајава и не сумња. Бездана уметност подразумева велику веру и често жртве.
Емерсон је тврдио:»Уметност је створитељев пут к његову делу. Стазе, методе и закони стварања идеалне су и вечне, и ако их мало ко икад упозна. Па ни сам уметник не упозна их ни за дуги низ година или ни за читав живот, ако се за то услови не испуне. Сликар, скулптор, композитор, епски песник, говорник, сви имају једну жељу: да се могу ритмично и обилно изразити а не штуро и фрагментарно…»
Књижевни часопис БРАНИЧЕВО у прилици је да објави посебан темат, посвећен теми «бездане уметности», први број у наредној 2009. години. И зато позивамо све оне, који су већ изашли из разноликог и дволичног живота; који су другима препустили да буду уместо њих племићи, удварачи, уживаоци светског живота, извршиоци бучних и великих дела, да дају несумњиво сведочанство о свом другачијем постојању, и о избегавању политике и берзе. Да дају своје завесе и међе, иза којих је «бездана уметност» често сакривена. Рушећи баријере, заблуде и наметнуте границе, а пре свега наметнуту уметност наметнутих људи. Јер за то постоји и један важнији разлог: зар не? Да ли су највећи песници и уметници – Хомер, Шекспир и Рафаел познавали границе својих дела – сем граница својих живота? Споменутом мислиоцу они су моћно огледало, које се носи улицом, и које је у стању да даде слику сваке ствари. Позивамо најшири могући круг сарадника и молимо да нам своје радове пошаљу у електронском или штампаном облику најкасније до 25. децембра 2008. на адресу часописа БРАНИЧЕВО (за Александра Лукића)*. Уз једну молбу: радови не могу бити дужи од 16 страница откуцаних уобичајеним новинарским проредом.

__
*) Позив ове садржине упућен је најширем кругу аутора, како би дали
допринос својим размишљањем и прилозима у тематском броју
о Безданој уметности. Редакција верује да се о овој, на жалост,
скрајнутој и маргинализованој теми у нашој књижевности, има доста
тога рећи. Позвани су: Богдан Поповић, Слободан Владушић,
Предраг Палавестра, Зоран М. Мандић, Мирослав Лукић, Адам
Пуслојић, Аца Видић, Марко Паовица, Владимир Копицл, Ненад
Шапоња, Јован Пејчић, Маринко Арсић Ивков, Васа Павковић,
Владислав Бајац, Мирослав Јосић Вишњић, Гојко Тешић, Јовица
Аћин, Весна Рогановић, Срба Игњатовић, Јовица Стојановић, Радослав
Војводић, Љиљана Пешикан Љуштановић, Михајло Пантић,
Александар Јерков, Драган Јовановић Данилов, Гордана Ђилас, Зоран
Ђерић, Радивој Станивук, Саша Ћирић, Емир Кустурица, Предраг
Чудић, Милан Орлић, Добрица Ћосић, Јован Зивлак, Вуле
Журић, Ласло Блашковић, Мило Ломпар, Славко Гордић, Владимир
Јагличић, Милета Аћимовић Ивков, Бранко Пиргић, Јован
Делић, Славица Јовановић, Биљана Миловановић, Велиша Јоксимовић,
Сава Дамјанов, Тихомир Брајовић, Радивоје Микић, Бранко
Кукић, Гојко Божовић, Миодраг Павловић, Милутин Петровић,
Милорад Павић, Марко Недић, Милован Марчетић, Мирољуб Милановић,
Срђан Ваљаревић, Иштван Беседеш, Анђелко Анушић,
Добрило Аранитовић, Мирослав Цера Михајловић, Славица Гароња
Радованац, Љубиша Рајковић Кожељац, Слађана Илић, Бојан
Јовановић, Дамир Јоцић, Александар Костадиновић, Горан Максимовић,
Данијела Костадиновић, Снежана Божић, Милован Данојлић,
Љубиша Митровић, Дејан Милутиновић, Александар Б.
Лаковић, Горан Миленковић, Миливој Ненин, Предраг Стајић, Коста
Лозанић, Живко Николић, Димитрије Тасић, Зорана Опачић,
Милосав Буца Мирковић, Слободан Зубановић, Петар Цветковић,
Мићо Цвијетић, Саша Радојчић, Светозар Радоњић Рас, Душан
Стојковић, Душан Стошић, Станиша Тутњевић, Даница Вујков, Ранко
Поповић, Срђан Марковић, Добривоје Јефтић, Милисав Миленковић,
Тихомир Нешић, Саша Хаxи Танчић, Горан Петровић, Зоран
Пешић Сигма, Станиша Нешић, Иван Негришорац, Радивој Стоканов,
Мирко Демић, Драган Жунић и Фрања Петриновић.

_____ Из књиге песника Александра Лукића Између митаарења чудовишта и уметности будућности, Пожаревац. Браничево, 2011. (Поглавље: Подстицања)

____ Ова књига се може прочитати у целини, или преузети као поклон „Заветина“ на следећој локацији: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/in-the-news/izmedumitarenacudovistaiumetnostibuducnostipoklonknigazavetinazaseptemmbarmesec2010

Advertisements