Ознаке

Уважаемый Мирослав !   С удовольствием и интересом читаю „Заветное Созвездие“.
Сделал попытку перевести на русский, пользуясь словарём короткое стихотворение Александра Лукича.
Одлазак на гробље у Поточићу ( село Мишљеновац, с-и Србија, Звижд, једног од браће Лукић, лето 2013) (Снимак Иван Лукић)

Одлазак на гробље у Поточићу ( село Мишљеновац, с-и Србија, Звижд, једног од браће Лукић, лето 2013) (Снимак Иван Лукић)

Александр Лукич В Юлийской Краине
(С сербского).В водовороте через каменные плиты
форель проносит изворотливые тушки.
В любой чешуйке – перевёрнутое солнце
бросает светоносные кинжалы в глаза двоим поэтам.
Погожий вешний день.
Всё сказано как будто, хотя к нам отовсюду
бегут с вопросами незрелые щенки.
Как потеплело, на черешнях набухли почки,
а в воздухе кружатся духи-греховоды,
и мнится: с Понта к нам спешит посылка,
и раздаётся звон червонцев из кожаной сумы.*
Примечание.
Александр Лукич – брат Мирослава Лукича, сербский прозаик и поэт, общественный деятель. Родился в 1957 г.

Если в переводе есть ошибки, подскажите, пожалуйста.
С лучшими пожеланиями

Владимир Корман
===============================
   * Александар Лукић ПУСТА КРАЈИНА
Са дна вира, пркосе плаве камене плоче
јата скобаља искрећу тела полеђушке у страну,
рибља крљушт – огледало окренуто сунцу
баца светлосне бодеже у очи двојици песника.Лето одмаклоСве је речено, изгледа. А ипак нејасноће
пробијају одасвуд до нас – млади штенци.
Пупољци са грана трешања набубрели
чим ојужи. Траг грешних духова кружи
ваздухом. Писмо са Понта послато нама.Новчићи златни брује из мешине кожне торбе.
________________  Видети више: http://bezdanaumetnost.blogspot.com/2013/10/blog-post.html
Advertisements