Волим бродове на весла
У нескладу одсјаја и мутне пене
Сидришта обневидела одпристајања
Једно потонуло, прошло, далеко време
Како уразумeти неразумне
Каква би их истина задовољила
Покренула безосећајне да осете
Опустила и оплеменила
Смисао живота је у истини
Где свети поток са камена бедра
Сред ње хучи к’о кад посред хада
Беше као шумор столетнога кедра
Да постане дрво и да шуми тугу
Непомично стоји тамо где све блуди
Његово срце простире се к небу
Расте високо где Христ се буди
Агонија воде у вечери неме
Тимотеја праведника пореди са кедром
За труд и подвиге да изникне семе
У овом животу даровао душом ведром
Којим насађује добро бреме
Засађени овде – у дому Господа
Где анђели плове с баркама на једра
Живот ће процветати – у дворима Бога
Уз амулет од сибирског кедра
ЛеЗ 0003661
