Последњи коментари

Једно време били сте домаћин телевизијске емисије „Свет књига” где сте угостили Пола Остера, Умберта Ека и друге писце. Ко је оставио најснажнији утисак?

Често се присећам интервјуа који сам урадила са Хертом Милер, Румунком, добитницом Нобелове награде. Када сам јој током разговора рекла: „Ви, који сте увек желели да будете писац…” Она ме је прекинула: „Зашто то кажете? Када сам била млада, уопште нисам желела да постанем писац. Желела сам да будем фризерка. Али ето, то је била Румунија у време Чаушескуа и ја сам била под надзором државне безбедности. Нису ми дозволили да држим салон,

јер је фризерски салон, у диктатури, место где људи причају, ћаскају, исповедају се, дакле тачка где се све зна. Тако, пошто ништа друго нисам умела да радим, почела сам да пишем.” Пар година после тога, она је добила Нобелову награду за књижевност! Било ми је смешно и то што се у њеним књигама често помињу маказе, бријачи и друга сечива, али то сам приметила тек касније…

Brankica L. | 13/02/2015 11:34

Moram priznati da me je najviše iznenadila priča o dobitnici Nobelove nagrade iz Rumunije. Čaušeskuov režim joj nije dozvolio da bude frizerka jer jer se tamo ćaska o svemu i svačemu, a dozvolili su joj da piše knjige? Kakvo zapanjujuće saznanje za mene! Uvek sam mislila da su disidenti pisci i intelektualci koji govorima i tekstovima guraju prst u oko vlastima. Kad on, mnogo važnije ćaskanje u nekom privatnom frizerskom salonu. Zaista sam iznenađena.

@Brankica – o disidentima | 13/02/2015 14:52

Herta Miler na koju aludirate nikad nije objavila knjigu u Causeskovoj Rumuniji. Prva knjiga „Na dnu“ iz 1982 je bila cenzurisana (kao i ostale) i tek su bile objavljene posle njene emigracije u Nemacku (1989). Sto disidenstva ice toje relativna kategorija – imate Solzenjicina (nobelovac takodje) koji je objavljivao u SSSR pre nego sto je proteran, potom je bio hvaljen i slavljen na Zapadu da bi se na kraju okrenuli protiv njega kad se vratio u Rusiju i poceo da deli izkustva iz egzila (slicne biografije imate kod Dostojevskog, Turgenjeva, Herzena,…). Sto se tice prica o frizerskom salonu i sl. to je malo mitologija za siroku citalacku publiku – nesto kao price o „starovima“ iz Holivuda ili o domacim biznismenima koji poceli noseci gajbe , a zavrsili sa milijardama i dzepu.

Novosađanin NS | 13/02/2015 15:20

Baš me čudi da u Čaušeskuovoj Rumuniji nije
bilo zabranjeno putovanje željeznicom i autobusima,
jer i u njima putnici ćaskaju o svemu.

          = komentari na članak:  ИНТЕРВЈУ: ФЛОРАНС НОАВИЛ, писац и критичар „Монда” Још има џинова литературе.  Они који мисле да је интелектуални и књижевни живот у Француској замро после Сартра и Дирасове – греше

ЛеЗ 0003656

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s